У Србији сте, по закону, већ потенцијални донор.
Закон вас већ убраја у потенцијалне доноре. Али од измена закона из 2026. постоји и нешто више од тога: можете дати изјаву о даривању, која се уписује у регистар — и тада породица не одлучује уместо вас.
Закон, у једној реченици
Сви пунолетни грађани су потенцијални донори органа, осим ако се томе нису успротивили. Ако сте дали изјаву о даривању, она се поштује — породица је не може поништити. Ако нисте дали ниједну изјаву, одлучује породица.
Дакле постоје два формална пута, који су сада равноправни: изјава о даривању, којом потврђујете да желите да будете донор, и изјава о противљењу, којом то одбијате. Обе се уписују у регистар који води Управа за биомедицину. Ако не дате ниједну, одлука у најтежем тренутку пада на вашу породицу.
Ако желите да будете донор
Најсигурнији начин јесте да дате изјаву о даривању на прописаном обрасцу, и то:
- свом изабраном лекару; или
- овлашћеном лицу за евидентирање изјава у Управи за биомедицину.
Изјава се уписује у Регистар лица која желе да дарују органе, а Управа за биомедицину издаје донорску картицу лицу које је изјаву дало. Ако изјава постоји, породица не одлучује уместо вас.
Разговор са породицом тиме није постао неважан — постао је лакши. Ако нисте дали изјаву, ваша породица и даље одлучује, и може одлучити само на основу онога што зна о вама. А и када јесте, боље је да то чују од вас него да сазнају у најгорем дану свог живота.
- Реците јасно, не узгред: „Ако ми се нешто деси, желим да будем донор.“
- Реците више од једне особе — оној која би у том тренутку била питана.
- Поновите то с времена на време. Одлука коју је неко чуо једном, пре десет година, лакше се заборави или доведе у сумњу него она коју је чуо више пута.
Не знате како да започнете? Ево реченице.
Одаберите коме говорите и којим тоном. Реченицу можете копирати, послати поруком или је једноставно прочитати наглас — битно је само да је неко чује.
Пошаљите је некоме сада — док је разговор лак:
Ако не желите да будете донор
Ово је, по закону, једини корак који захтева папир. Потребно је да потпишете Изјаву о противљењу даривања органа, односно ткива, на прописаном обрасцу, и предате је:
- свом изабраном лекару, који је уноси у вашу здравствену документацију; или
- овлашћеном лицу за евидентирање писаних изјава у Управи за биомедицину, Пастерова 1, Београд.
Ова изјава се проверава пре сваког разматрања донирања — ако постоји, породица се више и не пита.
Када породица одлучује уместо вас
Породица одлучује само ако нисте дали ниједну изјаву. Тада лекари питају чланове породице, по редоследу који закон прописује: пунолетно дете, па супружник или ванбрачни партнер, па родитељ, па пунолетни брат или сестра. Ако ниједан члан породице не може да одлучи, о донирању одлучује етички одбор здравствене установе.
Зато изјава није формалност. Она је једини начин да одлука остане ваша — и једини начин да вашу породицу поштедите тога да је доноси уместо вас, у најгорем дану који ће имати.
Често постављана питања
Ко може бити донор?+
Сваки пунолетни грађанин који се донирању није успротивио. Кадаверични донор може бити особа код које је клиничким поступцима утврђена мождана смрт; донор може бити и живи давалац, најчешће близак рођак.
Да ли одлука утиче на лечење пре смрти?+
Не. Тим који вас лечи и тим који се бави трансплантацијом су потпуно одвојени — погледајте цео одговор →
Да ли постоји старосна граница?+
Не постоји унапред одређена горња граница — подобност органа процењује медицински тим у тренутку смрти. Погледајте цео одговор →
Шта ако умрли нема породицу?+
Ако умрли није дао изјаву, сагласност даје члан породице по редоследу: пунолетно дете, супружник или ванбрачни партнер, родитељ, па пунолетни брат или сестра. Ако ниједан члан породице не стекне то право, одлучује етички одбор здравствене установе.
Какав је став цркве по питању донирања органа?+
Већина религија подржава донирање органа — сматра се чином племенитости и љубави према ближњем, и личним избором. Погледајте цео одговор →
Правни део текста одражава Закон о пресађивању људских органа („Сл. гласник РС“, бр. 57/2018, 111/2021 и 56/2026), укључујући измене усвојене 2026. године којима су уведене изјава о даривању, регистри и донорска картица. Тачан образац изјаве, адресу за предају и статус донорске картице треба потврдити код Управе за биомедицину пре објаве, јер се подзаконски акти још доносе.
Одлука коју нико не види не мења ништа.
Највећи разлог зашто породице одбију донирање јесте то што не знају шта је особа желела. Зато дељење овде није формалност — свака објава је разговор који неко други започне са својима.