Question 1

Lekari se neće truditi da me spasu ako znaju da sam donor.

Accepted Answer

Spasavanje života je prioritet broj jedan svakog lekara. Doniranje organa i tkiva se može uzeti u obzir tek u slučaju moždane smrti, koja je nepovratna i definitivna. Doktori koji rade u transplantacionom timu su odvojeni od doktora iz urgentnog odeljenja i doktora koji utvrđuju moždanu smrt. U slučaju moždane smrti, porodica ili bližnji preminulog donose konačnu odluku da li će organi biti donirani ili ne — ne lekari. Izvor: najvaznijipoziv.rs, kampanja Fondacije Hemofarm.

Question 2

Moja religija zabranjuje donaciju organa.

Accepted Answer

Većina religija podržava doniranje organa. Smatra se činom plemenitosti, ljubavi prema bližnjem i ličnim izborom pojedinca — ne grehom. Ako imate nedoumicu oko stava sopstvene verske zajednice, najbolji izvor je razgovor sa sveštenim licem kome verujete. Izvor: najvaznijipoziv.rs, kampanja Fondacije Hemofarm.

Question 3

Prestar sam ili prezdrav sam da bih bio donor.

Accepted Answer

Ono što određuje koji organi i tkiva mogu biti presađeni jeste njihovo medicinsko stanje u trenutku moždane smrti — ne godine upisane u ličnoj karti, niti postojeće bolesti. Odluku o tome koji su organi zaista podobni za transplantaciju uvek donosi medicinski tim, u tom trenutku. Izvor: najvaznijipoziv.rs, kampanja Fondacije Hemofarm.

Question 4

Ako sam donor, telo mi neće moći da se sahrani na uobičajen način.

Accepted Answer

Doniranje organa ne nagrđuje telo pokojnika i ne odlaže sahranu. Organi se eksplantuju hirurškim zahvatom, pri čemu se telo tretira sa pažnjom i dostojanstvom. Moguća je sahrana sa otvorenim kovčegom. Izvor: najvaznijipoziv.rs, kampanja Fondacije Hemofarm.

Question 5

Ako se ne izjasnim, porodica automatski odlučuje.

Accepted Answer

Kod kadaverične transplantacije, lekari razgovaraju sa porodicom preminulog pre svakog koraka. Pitaju kakav je stav pokojnik imao o doniranju, i kakav je stav same porodice. Porodica zatim donosi konačnu odluku — da poštuje, prihvati ili odbije doniranje — i tu odluku potvrđuje potpisom. Ako umrli nema nijednog člana porodice, pristanak daje punoletni brat ili sestra. Ako nema ni njih, i osoba se za života nije izjasnila protiv, o doniranju odlučuje etički odbor zdravstvene ustanove, u skladu sa zakonom. Zato je razgovor sa porodicom, dok ste živi, jedini način da vaša odluka zaista bude ta koja se poštuje — pogledajte Postani donor → Izvor: najvaznijipoziv.rs, kampanja Fondacije Hemofarm.

Question 6

Organi idu onima koji imaju novac ili veze, ne onima kojima su najpotrebniji.

Accepted Answer

Prednost se određuje isključivo na osnovu medicinskih kriterijuma i dužine čekanja — zbog toga i postoje nacionalne liste čekanja. Materijalno stanje i društveni status ne mogu uticati na distribuciju organa. Ono što se zaista računa: ozbiljnost bolesti, vreme čekanja, podudarnost tkiva, krvna grupa, telesna konstrukcija primaoca i druge medicinske informacije. Mogućnost zloupotrebe dodatno smanjuje i to što eksplantaciju i transplantaciju izvode potpuno odvojeni lekarski timovi. Izvor: najvaznijipoziv.rs, kampanja Fondacije Hemofarm.

Question 7

Doniranje organa je isto što i njihova prodaja.

Accepted Answer

Doniranje organa je anonimno, dobrovoljno i besplatno. Ne postoje dodatni troškovi za porodicu donora, niti bilo kakva novčana nadoknada za donirane organe — prodaja organa je strogo zabranjena zakonom. Primalac i njegova porodica ne saznaju ko je donirao organ. Zakonom je zabranjeno davati lične podatke donora primaocu, kao i lične podatke primaoca porodici donora. Izvor: najvaznijipoziv.rs, kampanja Fondacije Hemofarm.

Седам питања која људи не смеју наглас да питају.

„Лекари се неће трудити да ме спасу ако знају да сам донор.“

„Моја религија забрањује донацију органа.“

„Престар сам или прездрав сам да бих био донор.“

„Ако сам донор, тело ми неће моћи да се сахрани на уобичајен начин.“

„Ако се не изјасним, породица аутоматски одлучује.“

„Органи иду онима који имају новац или везе, не онима којима су најпотребнији.“

„Донирање органа је исто што и њихова продаја.“