Извори

Сваки број на овом сајту има адресу.

Кампања о здрављу вреди тачно онолико колико су тачни њени подаци. Зато овде стоји одакле је свака тврдња, када је проверена, и — што је једнако важно — шта још није потврђено.

Закон и прописи

Шта закон тачно каже — и шта се променило 2026. године.

Закон о пресађивању људских органа

„Сл. гласник РС“, бр. 57/2018, 111/2021 и 56/2026

Основни пропис. Изменама из 2026. уведене су изјава о даривању, изјава о противљењу, регистри које води Управа за биомедицину и донорска картица.

Ако сте дали изјаву о даривању, породица је не може поништити. Ако нисте дали ниједну изјаву, сагласност даје члан породице по редоследу: пунолетно дете, супружник или ванбрачни партнер, родитељ, пунолетни брат или сестра. Ако ниједан члан породице не стекне то право, одлучује етички одбор здравствене установе.
Отвори извор →
Надлежне установе

Коме се обратити за званичну потврду података и за саму изјаву.

Управа за биомедицину

Орган у саставу Министарства здравља

Води регистре давалаца, републичке листе чекања и координира поступак даривања и пресађивања. Издаје донорску картицу лицима која су дала изјаву о даривању.

Ово је надлежно место за потврду обрасца изјаве, адресе за предају и статуса донорске картице — подзаконски акти се још доносе.
Отвори извор →

Министарство здравља Републике Србије

Званични подаци и саопштења

Извор званичне статистике о донирању и трансплантацији, заједно са УКЦ Србије.

Отвори извор →
Статистика и извештаји

Одакле су бројеви. Где се извори не слажу, наведена су оба.

Последњу реч има породица

Н1, 11. новембар 2025.

Подаци за период јануар – 22. октобар 2025.

19 донора; 15 породица одбило је сагласност. Укупно 96 пацијената примило је органе. На листама чекања око 1.700 људи.
Отвори извор →

Србија може да има 10 пута више донора органа

Нова економија, 4. мај 2026.

Став грађана и стварни пристанак породица, уз поређење са Хрватском.

Према истраживању ИПСОС-а из 2024, 80 одсто грађана нема ништа против донирања органа. Од 24 породице од којих је затражена сагласност, 14 је рекло „да“. У Хрватској пристане око 80 одсто породица.
Отвори извор →

Регистар донора може повећати број трансплантација

Стетоскоп, 8. јул 2026. — интервју са Младеном Тодићем

Удружење трансплантираних пацијената „Заједно за нови живот“. Потврђује шта измене закона мењају у пракси и где се изјава даје.

„Највећа промена у пракси јесте то што ће донорске картице коначно имати правну снагу. Уколико особа код које наступи мождана смрт буде уписана у регистар донора, приступиће се поступку трансплантације, а породица ће о томе бити обавештена.“ Упис се, према истом извору, обавља код изабраног лекара или у Управи за биомедицину.
Отвори извор →

Србија уводи нову донорску картицу

Н1, 6. јун 2026.

Извештај о изменама закона и о кретању листе чекања.

„Током 2025. и 2026. број људи на листи чекања смањен је са 1.700 на 1.228.“ Ово је бројка коју сајт користи.
Отвори извор →

Дан донора: 71 трансплантација у 2026.

Танјуг, 6. јун 2026.

Званична бројка са Дана донора — извор податка о листи чекања који стоји на овом сајту.

„Према подацима Управе за биомедицину Министарства здравља Србије“, у Србији 1.228 људи чека на трансплантацију. За првих пет месеци 2026. обављена је 71 трансплантација, уз 17 донора.
Отвори извор →
Друге кампање

Одакле су преузети одговори на најчешћа питања.

Најважнији позив

Кампања Фондације Хемофарм

Извор за већи део одговора на страници Питања — о можданој смрти, старосној граници, сахрани, религији и расподели органа.

Отвори извор →
Установе

За званичну потврду.

За податке о трансплантацији у Србији надлежне су ове установе. Управа за биомедицину води регистре и листе чекања.

Последња провера података: септембар 2026. · Број на листи чекања: Управа за биомедицину Министарства здравља, 6. јун 2026.
Ако уочите нетачност или застарео податак, јавите нам — исправка је бржа од објашњења.