Јетра – централна лабораторија организма

Јетра има више од 500 различитих функција, укључујући детоксикацију, синтезу протеина и производњу биохемикалија неопходних за пробаву.

Често описана као „централна лабораторија организма” с обзиром на бројне метаболичке процесе који се у њој одвијају, јетра је уједно и највећа жлезда људског организма која ствара и излучује жуч (неопходну у процесу варења масти). У њој се одвијају процеси метаболизма угљених хидрата, беланчевина и масти, складиште се резерве енергетских материја, витамина и минерала, синтетишу фактори згрушавања крви и одвијају заштитни процеси неутрализације токсичних супстанци које доспевају у организам путем органа за варење или респираторног система.

Шта је трансплантација јетре?

Трансплантација или пресађивање јетре је хируршки поступак у којем се терминално болесна јетра замењује здравом јетром донора, а овај захтев се изводи када су исцрпљене све остале могућности лечења болести овог органа. Овај хируршки поступак сматра се технички најсложенијом трансплантацијом органа, али је једина метода излечења терминалне болести с обзиром на то да не постоји механичка замена за функционалну јетру, као што је, на пример, дијализа замена за функционисање бубрега.

Две врсте трансплатације јетре

Постоје две основне врсте трансплантације јетре. Кадаверична – када је јетра добијена од донора органа код којег је установљена мождана смрт, и са живог донора, када се део јетре узме од живог дариваоца и пресади примаоцу.

Трансплантација јетре врло успешан терапијски метод за лечење акутне инсуфицијенција јетре, односно нагле инсуфицијенције јетре, код особа које немају хроничну болест овог органа.

Важно је разумети разлику између акутне и хроничне инсуфицијенције јетре. Акутни застој јетре догађа се нагло, у року од неколико сати до неколико дана, када особа постаје животно угрожена.

Акутни застој јетре може се догодити и код потпуно здраве особе. Најчешћи узроци акутне инсуфицијенције јетре су предозирање парацетамолом и другим лековима као што су антибиотици, нестероидни антиинфламаторни лекови, антиконвулзиви, затим предозирање биљним лековима и додацима исхрани… Узрок су и хепатитис А, хепатитис Б и хепатитис Е, затим инфекција Epstein-Barr вирусом, цитомегаловирусом, као и аутоимуни хепатитис, сепса и шок – наводи др Бранислав Олуић.

Једини метод лечења акутне инсуфицијенције јетре јесте управо њено пресађивање. Ти болесници, према речима др Олуића, стављају се на листу чекања за трансплантацију јетре по хитном поступку јер је у свега неколико сати могућ смртни исход.

Хронична инсуфицијенције јетре назива се цироза јетре. Хронично оштећење јетре узрокује стварање ожиљног ткива у јетри које мења њену анатомију и функцију.

Свака хронична болест јетре, ако је нелечена, може довести до цирозе јетре. Међу хроничним болестима јетре, које могу да доведу до цирозе и да захтевају трансплантацију, јесу алкохолна болест јетре, вирусни хепатитиси (хепатитис Б, хепатитис Ц), аутоимуни хепатитис, метаболичке болести (Wilsonova болест, хемокроматоза, неалкохолни стеатохепатитис НАСХ, мањак алфа-1 антитрипсина, тирозинемија, болести одлагања, амилоидоза),

Да би се извела трансплантација јетре, важна је координација бројних тела унутар државе. Када се појави донор, по листи чекања бира се пацијент који ће имати највећу могућу корист од органа.

Успешна трансплантација

За успешну трансплантацију важно је да прође што мање времена од експлатације јетре од донора до примаоца. Време хладне исхемије јетре траје 12 сати, а после тог времена орган није употребљив. Трансплантација јетре хируршки најзахтевнија трансплантација органа. Траје око 5 сати, ако нема компликација. Пацијенту се под општом анестезијом вади болестан орган, након чега се се обавља имплантација нове јетре на истом месту. Ова трансплантација изузетно је сложена јер је хируршки тешко спојити све крвне судове и жучне водове нове јетре с крвним судовима и жучним водовима примоца органа.

Осим саме операције, за успешност процедуре важна је примена имуносупресивних лекова. Имуносупресиви су лекови који смањују имунолошки одговор пацијента како он не би одбацио нову јетру, која је у његовом телу страно тело другачијих карактеристика. Имуносупресивна терапија је доживотна.

Јетра има невероватну способност регенерације. Чак и ако је до 75% њене масе уклоњено, јетра може нарасти назад до пуне величине.

Колико год да се Биљана нашминка, њена кожа је жуте боје. „Жута сам, сви то виде, али ме нико ништа не пита", прича Биљана.

Тамарина јетра је страдала услед тешке хроничне упале жучних путева од које болује и већ годину дана је на листи за трансплантацију органа. „Шта год да радим, жутило не могу да прикријем. Једноставно - зенице су ми жуте."

Иако највидљивији симптом, боја коже последњи је на списку тешких нуспојава које Биљана преживљава док чека орган.

„Гушим се, имам свакодневне болове, умарам се стално, имам температуру по две-три недеље, отичу ми зглобови, имам ране по телу, не смем сама да преспавам - све су то симптоми цирозе јетре са којима живим", додаје она.

Информација да у Србији од октобра 2021. није извршена ниједна трансплантација органа од преминулог донора, у Тамари изазива „осећај потпуне беспомоћности који је држи будну ноћима".

Поред Тамаре, још око 100 особа у Србији има жуту боју коже и живот им зависи од тога да ли ће им бити пресађена јетра.

Биљана је учитељица у граду у западној Србији, али се посла сећа као неког прошлог живота.

„Имам свега 34 године, а крећем се и живим теже него моја бака, која има 83", говори Биљана.

Док се није разболела, са мужем је релативно безбрижно живела у граду у западној Србији, а радила је у школи као учитељица.

Када јој је постављена дијагноза упале жучне кесе, није се уплашила јер је веровала да је једна рутинска операција дели од нормалног наставка живота.

Ипак, после операције 2017, Тамарини резултати ензима јетре су годинама били увећани, а лекари нису могли да утврде узрок.

„Пила сам лекове и ишла на редовне контроле, а онда је дошла корона", прича она. Током прве године пандемије Биљана није могла да иде на контролу, а није потражила лекара ни пошто је приметила да јој се на телу појавила, како каже, „избочина".

„Болови су постали несношљиви и на крају сам завршила у болници."

Лекари су Тамари дијагностиковали тешку хроничну упалу жучних канала, која је довела до увећања јетре и слезине.

„Сећам се тог дана у ординацији, доктор ми је рекао - ваши жучни путеви су као бројаница, уместо да буду глатки, они су скроз кривудави и трују вам јетру", каже она. „Додао је - ваша јетра је уништена, болест је запуштена." Биљана се ту, каже, „потпуно изгубила", мислећи да ће умрети. Доктор је почео да је теши и додао да постоји лек. „Тај лек је трансплантација. Од тада ми је само то у глави."

Биљанино име се септембра 2021. нашло на државној листи пацијената који чекају орган. После месец дана у болници, колико је било потребно да се спроведу детаљна испитивања којим ће се утврдити да ли је Биљана кандидаткиња за трансплантацију, коначно се вратила кући. Лекари су јој дали детаљна упутства - не сме да путује ван земље, телефон увек мора да јој буде доступан, ако је случајно позову и јаве да се појавио орган. За све то време, Биљана заправо није имала никакве шансе да оздрави.