Jetra – centralna laboratorija organizma

Jetra ima više od 500 različitih funkcija, uključujući detoksikaciju, sintezu proteina i proizvodnju biohemikalija neophodnih za probavu.

Često opisana kao „centralna laboratorija organizma” s obzirom na brojne metaboličke procese koji se u njoj odvijaju, jetra je ujedno i najveća žlezda ljudskog organizma koja stvara i izlučuje žuč (neophodnu u procesu varenja masti). U njoj se odvijaju procesi metabolizma ugljenih hidrata, belančevina i masti, skladište se rezerve energetskih materija, vitamina i minerala, sintetišu faktori zgrušavanja krvi i odvijaju zaštitni procesi neutralizacije toksičnih supstanci koje dospevaju u organizam putem organa za varenje ili respiratornog sistema.

Šta je transplantacija jetre?

Transplantacija ili presađivanje jetre je hirurški postupak u kojem se terminalno bolesna jetra zamenjuje zdravom jetrom donora, a ovaj zahtev se izvodi kada su iscrpljene sve ostale mogućnosti lečenja bolesti ovog organa. Ovaj hirurški postupak smatra se tehnički najsloženijom transplantacijom organa, ali je jedina metoda izlečenja terminalne bolesti s obzirom na to da ne postoji mehanička zamena za funkcionalnu jetru, kao što je, na primer, dijaliza zamena za funkcionisanje bubrega.

Dve vrste transplatacije jetre

Postoje dve osnovne vrste transplantacije jetre. Kadaverična – kada je jetra dobijena od donora organa kod kojeg je ustanovljena moždana smrt, i sa živog donora, kada se deo jetre uzme od živog darivaoca i presadi primaocu.

Transplantacija jetre vrlo uspešan terapijski metod za lečenje akutne insuficijencija jetre, odnosno nagle insuficijencije jetre, kod osoba koje nemaju hroničnu bolest ovog organa.

Važno je razumeti razliku između akutne i hronične insuficijencije jetre. Akutni zastoj jetre događa se naglo, u roku od nekoliko sati do nekoliko dana, kada osoba postaje životno ugrožena.

Akutni zastoj jetre može se dogoditi i kod potpuno zdrave osobe. Najčešći uzroci akutne insuficijencije jetre su predoziranje paracetamolom i drugim lekovima kao što su antibiotici, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, antikonvulzivi, zatim predoziranje biljnim lekovima i dodacima ishrani… Uzrok su i hepatitis A, hepatitis B i hepatitis E, zatim infekcija Epstein-Barr virusom, citomegalovirusom, kao i autoimuni hepatitis, sepsa i šok – navodi dr Branislav Oluić.

Jedini metod lečenja akutne insuficijencije jetre jeste upravo njeno presađivanje. Ti bolesnici, prema rečima dr Oluića, stavljaju se na listu čekanja za transplantaciju jetre po hitnom postupku jer je u svega nekoliko sati moguć smrtni ishod.

Hronična insuficijencije jetre naziva se ciroza jetre. Hronično oštećenje jetre uzrokuje stvaranje ožiljnog tkiva u jetri koje menja njenu anatomiju i funkciju.

Svaka hronična bolest jetre, ako je nelečena, može dovesti do ciroze jetre. Među hroničnim bolestima jetre, koje mogu da dovedu do ciroze i da zahtevaju transplantaciju, jesu alkoholna bolest jetre, virusni hepatitisi (hepatitis B, hepatitis C), autoimuni hepatitis, metaboličke bolesti (Wilsonova bolest, hemokromatoza, nealkoholni steatohepatitis NASH, manjak alfa-1 antitripsina, tirozinemija, bolesti odlaganja, amiloidoza),

Da bi se izvela transplantacija jetre, važna je koordinacija brojnih tela unutar države. Kada se pojavi donor, po listi čekanja bira se pacijent koji će imati najveću moguću korist od organa.

Uspešna transplantacija

Za uspešnu transplantaciju važno je da prođe što manje vremena od eksplatacije jetre od donora do primaoca. Vreme hladne ishemije jetre traje 12 sati, a posle tog vremena organ nije upotrebljiv. Transplantacija jetre hirurški najzahtevnija transplantacija organa. Traje oko 5 sati, ako nema komplikacija. Pacijentu se pod opštom anestezijom vadi bolestan organ, nakon čega se se obavlja implantacija nove jetre na istom mestu. Ova transplantacija izuzetno je složena jer je hirurški teško spojiti sve krvne sudove i žučne vodove nove jetre s krvnim sudovima i žučnim vodovima primoca organa.

Osim same operacije, za uspešnost procedure važna je primena imunosupresivnih lekova. Imunosupresivi su lekovi koji smanjuju imunološki odgovor pacijenta kako on ne bi odbacio novu jetru, koja je u njegovom telu strano telo drugačijih karakteristika. Imunosupresivna terapija je doživotna.

Jetra ima neverovatnu sposobnost regeneracije. Čak i ako je do 75% njene mase uklonjeno, jetra može narasti nazad do pune veličine.

Koliko god da se Biljana našminka, njena koža je žute boje. „Žuta sam, svi to vide, ali me niko ništa ne pita", priča Biljana.

Tamarina jetra je stradala usled teške hronične upale žučnih puteva od koje boluje i već godinu dana je na listi za transplantaciju organa. „Šta god da radim, žutilo ne mogu da prikrijem. Jednostavno - zenice su mi žute."

Iako najvidljiviji simptom, boja kože poslednji je na spisku teških nuspojava koje Biljana preživljava dok čeka organ.

„Gušim se, imam svakodnevne bolove, umaram se stalno, imam temperaturu po dve-tri nedelje, otiču mi zglobovi, imam rane po telu, ne smem sama da prespavam - sve su to simptomi ciroze jetre sa kojima živim", dodaje ona.

Informacija da u Srbiji od oktobra 2021. nije izvršena nijedna transplantacija organa od preminulog donora, u Tamari izaziva „osećaj potpune bespomoćnosti koji je drži budnu noćima".

Pored Tamare, još oko 100 osoba u Srbiji ima žutu boju kože i život im zavisi od toga da li će im biti presađena jetra.

Biljana je učiteljica u gradu u zapadnoj Srbiji, ali se posla seća kao nekog prošlog života.

„Imam svega 34 godine, a krećem se i živim teže nego moja baka, koja ima 83", govori Biljana.

Dok se nije razbolela, sa mužem je relativno bezbrižno živela u gradu u zapadnoj Srbiji, a radila je u školi kao učiteljica.

Kada joj je postavljena dijagnoza upale žučne kese, nije se uplašila jer je verovala da je jedna rutinska operacija deli od normalnog nastavka života.

Ipak, posle operacije 2017, Tamarini rezultati enzima jetre su godinama bili uvećani, a lekari nisu mogli da utvrde uzrok.

„Pila sam lekove i išla na redovne kontrole, a onda je došla korona", priča ona. Tokom prve godine pandemije Biljana nije mogla da ide na kontrolu, a nije potražila lekara ni pošto je primetila da joj se na telu pojavila, kako kaže, „izbočina".

„Bolovi su postali nesnošljivi i na kraju sam završila u bolnici."

Lekari su Tamari dijagnostikovali tešku hroničnu upalu žučnih kanala, koja je dovela do uvećanja jetre i slezine.

„Sećam se tog dana u ordinaciji, doktor mi je rekao - vaši žučni putevi su kao brojanica, umesto da budu glatki, oni su skroz krivudavi i truju vam jetru", kaže ona. „Dodao je - vaša jetra je uništena, bolest je zapuštena." Biljana se tu, kaže, „potpuno izgubila", misleći da će umreti. Doktor je počeo da je teši i dodao da postoji lek. „Taj lek je transplantacija. Od tada mi je samo to u glavi."

Biljanino ime se septembra 2021. našlo na državnoj listi pacijenata koji čekaju organ. Posle mesec dana u bolnici, koliko je bilo potrebno da se sprovedu detaljna ispitivanja kojim će se utvrditi da li je Biljana kandidatkinja za transplantaciju, konačno se vratila kući. Lekari su joj dali detaljna uputstva - ne sme da putuje van zemlje, telefon uvek mora da joj bude dostupan, ako je slučajno pozovu i jave da se pojavio organ. Za sve to vreme, Biljana zapravo nije imala nikakve šanse da ozdravi.

Biljana (34 god.) _{/Biljana nije dočekala transplantaciju jetre – preminula je 2023.god/}

U Srbiji više od 100 muškaraca, žena i dece čeka na transplantaciju jetre!

Tags: info