Žedna vode, žedna života

Око 700 хиљада људи има неки облик обољења бубрега, шест хиљада их је на хемодијализи, а њих око 800 чека на трансплантацију органа.

Шта је трансплантација бубрега?

Трансплантација бубрега је хируршка процедура при којој се здрави бубрег (од живог или кадаверског донора) пресађује (имплантира) у организам особе која болује од терминалне бубрежне слабости (прималац).

Када је неопходна трансплантација бубрега?

Трансплантација бубрега се ради код пацијената који имају ЕСКД и који се налазе на некој од метода замене функције бубрега (хемодијализа или перитонеална дијализа), или код пацијената који се налазе врло близу ЕСКД, али још нису на дијализи (пре-емптивна/пре-дијализна КТ).

У којим обољењима бубрега трансплантација није неопходна?

Трансплантација бубрега није потребна код акутних оштећења бубрега, као и у стањима где је један бубрег оштећен, али други још функционише. Трансплантација се обавља само у случајевима иреверзибилног оштећења функције бубрега.

Прва трансплантација бубрега у региону бивше Југославије урађена је 1970. године у Клиничком центру у Љубљани, а у Београду 1973. Данас на трансплантацију бубрега чека 800 људи.

Зашто?

Дијализом се могу надоместити само неке од функција здравих бубрега, за разлику од трансплантације. После успешне операције, трансплантирани бубрег преузима све функције које су раније имали здрави бубрези примаоца. Због тога трансплантација бубрега, када постоји погодан донор бубрега и нема контраиндикација за исту, представља најбољу опцију за потпуну рехабилитацију пацијената са ЕСКД. Будући да трансплантација бубрега спашава живот и чини га скоро нормалним, често се описује као „Дар живота”.

Предности?

Бољи степен опоравка функције бубрега и бољи квалитет живота пацијената: трансплантирани пацијенти могу водити скоро нормалан живот испуњен продуктивношћу, активностима и динамизмом. Пацијенти са трансплантираним бубрегом су ослобођени утрошка свога времена, али и различитих нелагодности и компликација које могу бити повезане са редовним програмом дијализе. Дуже очекивано преживљавање: трансплантирани пацијенти имају шансу за дужи живот у односу на своје вршњаке (са сличним ризицима) који су на дијализи. Значајно мање потребе за рестрикцијама и ограничењима у исхрани, а посебно у режиму узимања течности.

Ко?

Као што смо већ поменули, постоје два начина да се добије бубрег: од живе особе или од преминулог донатора. Живи донатори су углавном особе из ваше породице – један од ваших родитеља или брат или сестра – или неко ко вам је близак, као што су пријатељ или супружник. Главна предност добијања бубрега од живе особе је уштеда времена. Чим пронађете неког ко је компатибилан са вама и ко жели да донира, процес трансплантације може да почне.

Бубрези филтрирају око 180 литара крви дневно, али излуче само око 1-2 литра мокраће. Остатак крви се враћа очишћен назад у циркулацију.

Живот на дијализи је попут ходања по танкој жици између наде и страха. Сваки дан је нова борба, а најтежи део није само физичка исцрпљеност, већ и неизмерна жеђ која ме мучи. Док седим прикључена на машину која филтрира моју крв, осећам како се сваки тренутак протеже у вечност, а моја жеља за водом постаје готово несносна.

Моји бубрези су одустали од своје основне функције, а сада сваки гутљај воде мора бити пажљиво дозиран, јер прекомерна течност може изазвати озбиљне компликације. То значи да морам да се одричем нечега што је некада било тако природно и свакодневно – чаше хладне воде током лета, укусне супице са пуно течности или чак јутарње кафе са мало млека. Све те мале радости сада су луксуз који си не могу приуштити.

Четири сата свака два дана проводим у болници, везана за дијализну машину. У тих неколико сати, осећам како ми тело клонуло лута, а свака мисао ми је усмерена ка води. То је тренутак када ме обузима туга због свега што ми је ускраћено, али и захвалност што још увек имам прилику да дишем, да се борим.

У тим тренуцима патње, увек се сетим својих вољених, њихове руке које држе моју и њихове речи утехе које ме подсећају да нисам сама. Мој супруг, који ме чека сваки пут, доноси ми охрабрујући поглед и наду да ће нови дан донети решење, да ће трансплантација доћи и да ћу поново моћи да уживам у једноставним радостима живота.

Жедна воде, али и жедна живота, борим се сваки дан, учећи да ценим сваки трен, сваки удах и сваки тренутак са онима које волим. И док чекам на трансплантацију, знањем да сваки откуцај мог срца носи снагу и вољу да наставим даље, да задржим веру у боље сутра. Јер, иако ми вода сада недостаје, верујем да ће ускоро поново тећи кроз мој живот, доносећи са собом мир и освежење.

Marija (39 god.) _{/Marija još čeka na transplantaciju bubrega/}

У Србији више од 800 мушкараца, жена и деце чека на трансплантацију бубрега!

Tags: info